Представници 11 општина са југоистока Србије састали су се данас у
Сврљигу ради покретања иницијативе за решавање проблема масовних
утужења за површине на којима се налазе општински и атарски путеви. Реч
је о путевима који су просецани и прављени пре неколико деценија, а за
које се сада покрећу тужбе због заузимања имовине од стране власника и
њихових наследника.
Осим представника општине Сврљиг, који су иницирали састанак,
присутни су били представници Власотинца, Црне Траве, Гаџиног Хана,
Ражња, Мерошине, Житорађе, Куршумлије, Блаца, Бабушнице и
Димитровграда. Сви се сусрећу са истим проблемом – грађани потписују
пуномоћја адвокатима, они покрећу спорове против општина за заузимање
приватне својине и траже надокнаду.
Најдрастичнији случај је у Власотинцу, где је покренуто 1255 тужби.
-Окончане су 323 тужбе, у поступку су још 932. Од ових окончаних
исплаћено је по 174 пресуде укупно 30,6 милиона динара. Адвокатима је
исплаћено 16,6, а грађанима 14 милиона динара. Ако се овако настави ми
ћемо довести у питање солвентност буџета. У архивама постоје докази о
томе да су грађани потписивали сагласности за пролазак пута преко
њихових имања и да се одричу права на надокнаду. Радимо на томе да сва
та документа пронађемо – рекао је председник општине Власотинце
Братислав Петровић.
Он је додао да је руководство општине Власотинце у овој ситуацији
није у могућности да путне правце за које постоје утужења одржава у
наредном периоду јер може бити угрожен јавни интерес осталих корисника
буџета, посебно школа, вртића, Центра за социјални рад и Дома здравља.
-Овакви поступци грађана у супротности су са ставом наших предака
који су знали да им је инфраструктура неопходна за живот и чак су путем
самодоприноса финансирали изградњу путева. Наследницима то,
oчигледно, није потребно, па су посегнули за тужбама, како би остварили
незнатну корист – рекао је Петровић.
Поједине општине, попут Димитровграда, покренуле су заштитне
механизме против одређених адвокатских канцеларија у виду
дисциплинских поступака и кривичних пријава против одређених лица, а све
локалне самоуправе су користиле и користе директни контакт са грађанима
како би разјаснили ситуацију. Како се чуло на скупу, општине не беже од
обвезе да исплате надокнаду, али су против тога да вишеструко већи
износи иду адвокатским канцеларијама.
Представници Житорађе навели су податак да је у једном случају за
надокнаду за земљиште исплаћено 900 динара, а да је накнада адвоката
била 71.000 динара. Представници Одбора за људска права из Ниша

изнели су неколико препорука које се могу применити у случајевима
масовних утужења, од којих је једна измена Закона о парничном поступку.
Посебно је важан и колективни механизам против масовне повреде права,
на коме тек треба радити, додали су.
Учесници скупа формирали су комисију која ће упутити иницијативу
републичкој скупштини, Влади, председнику државе, НАЛЕДУ и Сталној
конференцији градова и општина за решење овог проблема.