Поводом медијских упита и текстова у вези са Алта банком а.д. Београд, желимо да јавности пружимо прецизне и потпуне информације и отклонимо евентуалне недоумице.
Град Лесковац већ две деценије спроводи праксу краткорочног орочавања расположивих буџетских средстава путем преконоћних депозита, у складу са чланом 10. Закона о буџетском систему. Овакав начин управљања јавним средствима представља редовну праксу, чија је суштина да се новац који у одређеном периоду није потребан за измирење текућих обавеза Града не задржава неискоришћен, већ да се његовим привременим пласирањем обезбеди додатни приход за градски буџет.
Ово је редовна пракса свих ликвидних локалних самоуправа.
Током готово деценије примене ове праксе, Град Лесковац је на овај начин сарађивао са много банака и до сада приходовао близу 100 милиона динара који су усмерени на финансирање потреба грађана и реализацију пројеката и активности од значаја за град.
Одељење за финансије Града Лесковца сваке године расписује јавни позив упућен свим пословним банкама које се налазе на списку Народне банке Србије, позивајући их да у предвиђеном року доставе своје понуде за преконоћно орочавање слободних буџетских средстава.
Након разматрања пристиглих понуда, Град бира банку која понуди најповољније услове и са њом закључује уговор.
По основу последњег јавног позива, Град Лесковац је у фебруару ове године закључио уговор са Алта банком а.д. Београд, којим је регулисано депоновање средстава на период од годину дана. Банка је на име обезбеђења ороченог депозита доставила менице као инструмент обезбеђења.
Истичемо да Град Лесковац није имао никакав отворен рачун у Алта банци за обављање редовног платног промета, нити је преко ове банке обављао било какве исплате. Град послује искључиво преко система консолидованог рачуна трезора за који је надлежна Управа за трезор, а за потребе пласирања слободних средстава користи се рачун депозита отворен код Народне банке Србије (НБС). Дакле, новац града никада не напушта систем Народне банке Србије.
Одузимањем дозволе Алта банци од стране НБС, наш новац је остао на депозитном рачуну банке који је у систему НБС. У питању је сума од 78 милиона динара.
Град Лесковац је одмах, првог радног дана предузео све потребне правне кораке како би заштитио своја буџетска средства и обезбедио њихов повраћај. Упућени су дописи свим надлежним институцијама – НБС, Управи за трезор, Министарству финансија и Агенцији за осигурање депозита, у циљу заштите својих интереса.
Све уговорне обавезе су престале у петак у 09:00 часова, док је банка регуларно радила, те ова средства имају статус „неосновано задржаних јавних буџетских средстава у транзиту“ и по члановима 9, 10. и 56. Закона о буџетском систему представљају искључиву и неповредиву имовину Града Лесковца.
Сматрамо важним да укажемо на улогу и одговорност Народне банке Србије, као институције која је законом надлежна за надзор над пословањем банака у Републици Србији. Град Лесковац нема ни законска овлашћења ни могућности да врши контролу финансијског пословања банака, процењује њихову стварну ликвидност или прати њихове пословне ризике. Град је своје одлуке доносио полазећи од чињенице да послује са банком која има дозволу за рад и која подлеже контроли НБС.
Град Лесковац није имао информације, никаква упозорења, нити институционалне сигнале да је пословање банке угрожено, нити је имао законске механизме да самостално утврди такве ризике.
Град је Привредном суду у Београду дана 04.11.2026. године предао захтев за излучивање средстава из стечајне масе дужника Алта банке, и предлог привремене мере да нико други не сме да располаже тим новцем до повратка тог новца на рачун буџета.
Све доспеле фактуре по ЦРФ-у измирују се у складу са прописаним роковима, као и све друге доспеле обавезе које се односе на редовно функционисање локалне самоуправе.
Град Лесковац ће наставити да поступа одговорно, у складу са законом и заштити ће сваки динар буџетских средстава.
Јавност ће бити благовремено информисана о свим значајним информацијама у вези са овим случајем.
