Градоначелник Лесковца др сци. мед. Горан Цветановић је данас разговарао са делом екипе која ће наставити снимање, Петром Ристовским редитељем, Далибором Тонковићем директором фотографије, Микијем Цицовићем креативним директором и Звонком Шимунцем који је идејни творац пројекта.

Поводом наставка снимања градоначелник је рекао:

„Чланови екипе бораве у Лесковцу како би обишли Грделицу, Вучје и Дом војске ради снимања последњих сцена филмског остварења које ће оживети славни период Српског Манчестера. Дух, људи који су тада живели, надимци и догађаји биће приказани са жељом да се прикаже менталитет и тадашња средина која је од турске касабе постала прелепа варошица, можда једна од најлепших у периоду од 1918 - 1941. године.

Снимање ће почети након 20. јула и трајаће отприлике 18 до 20 дана. Приказивање на великом платну се, уколико све буде текло по плану, очекује крајем године, а серија са 8 епизода ће бити приказана на једној националној телевизији током наредне године.“

Он је поделио импресије прослављеног великана српског глумишта Лазара Ристовског о материјали који је казао да у Србији овако нешто није снимљено у последњих неколико деценија.

Према речима Звонимира Шимунеца, поднаслов овог филма биће Лесковачки филм, док ће документарни филм о томе како је “Било једном у Србији” сниман бити назван Српски Манчестер, додавши да пројекат никад не би успео без подршке локалне самоуправе.

“Мени је много драго да је лесковачки музеј неколико година заредом најбољи музеј у Србији, кад крене река онда се рукавци пуне једнаком силином те бујице. Лесковац је пре сто година имао такве активности које су сугерисале да ће данас сигурно неки људи наставити ту мисију.”

Петар Ристовски је рекао да без помоћи локалне самоуправе филм не би изгледао феноменално као што он верује да ће изгледати и поновио да ће сцене са Иваном Бекјаревим бити приказане у серији.

"Трговци из Лесковца су вуну увозили из Аустралије и извозили у Америку и то говори о економском замаху који се покренули у Србији и шире. На прагу смо наставка веома захтевних сцена које ће, сигуран сам, остати записане у српској кинематографији, а надам се и шире. Задовољан сам материјалом који смо до сада урадили. Очекује нас наставак снимања у Грделици где ћемо поново реконструисати улицу, а то не бисмо могли без помоћи града. Када смо видели природне лепоте Вучја, Вучјанку и водопаде одличили смо да ти предели морају бити у филму и тамо смо снимили најромантичније сцене."